Сажетак
По завршетку Великог рата, подручје Краљевине Србије у привредном погледу било је готово у потпуности девастирано. Потребе за обновом земље захтевале су велика улагања тако да је несташица капитала била хронична. Из тих разлога, као и пар деценија раније, дошло је до оснивања новчаних завода са циљем да се не само обезбеди новац за привреду, већ и да се путем банака управља индустријским предузећима. Како су улагања у индустрију дугорочна и захтевају велика обртна средства, многи новчани заводи нису успели да их обезбеде и падали су у стечај. У раду је, првенствено на основу архивске грађе, представљен случај једног таквог новчаног завода, који је у недостатку обртних средстава и нестручног вођења пао у стечај, оставивши повериоце и улагаче без највећег дела њиховог новца.