ОСНИВАЊЕ ФИНАНСИЈСКИХ УСТАНОВА У НОВИМ КРАЈЕВИМА СРБИЈЕ – ПРОКУПАЧКА ЗАДРУГА ЗА МЕЂУСОБНО ПОМАГАЊЕ И ШТЕДЊУ

Сажетак

Признавање независности Кнежевине Србије на Берлинском конгресу 1878. године отворило је могућности овој балканској држави да крене путем убрзанијег економског развоја. Како су државне финансије биле недовољне да се то у пракси спроведе, главни покретач биле су приватне финансијске установе, које су због својих ограничених могућности углавном пословале на локалном нивоу. Припајање четири округа Србији, називаних најчешће са „Нови крајеви“, пружило је прилику и становништву на том подручју да се укључи у привредне токове на начин на који се то радило у северним крајевима државе. Један од видова привредних активности било је стварање акционарских банака, а међу првим новчаним заводима основним у „Новим крајевима“ била је Прокупачка задруга за међусобно помагање и штедњу. Њено пословање прекинуло је избијање Првог светског рата од чијих се последица ова установа није опоравила и није могла да одговори захтевима тржишта новца након рата. У немогућности да повећа свој основни капитал, Прокупачка задруга ликвидирала је своје пословање 1926. године и њен значај огледа се првенствено у томе што је била једна од најстаријих финансијских установа у присаједињеним областима 1878. године.