Лесковачки зборник

ОДНОС СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ И ДРУГИХ ПРАВОСЛАВНИХ ЦРКАВА СА ПРОТЕСТАНТСКИМ ЦРКВАМА: ЗВАНИЧНИ СТАВ У ГЛАСНИКУ: СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ (1920‒1941)

2026-09-11T09:15:08+02:00

Применом основне аналитичке и синтетичке методе истражује се начин на који су аутори и сарадници у Гласнику: Службеном листу Српске Православне Патријаршије писали о односу Српске Православне Цркве и других православних цркава са протестантским црквама. Анализирају се мишљења, ставови и оцене изречене о тим односима. Резултати истраживања потврђују да је Српска Црква своје односе са протестантским црквама у форумима свехришћанског покрета градила на темељима стандардних закључака донетих на свеправославним састанцима и конференцијама и у координацији са Цариградском Патријаршијом и другим православним црквама, у нади да ће уједињење свих цркава довести до употпуњења и пуноће црквеног живота и утврђивања међународног и социјалног мира.

ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА ДЕЦЕ НА ТЕРИТОРИЈИ МОРАВСКЕ БАНОВИНЕ

2026-09-11T09:21:44+02:00

Рад, на основу архивске грађе и објављених статистичких података, обрађује здравствено збрињавање деце у Моравској бановини. С обзиром на чињеницу да је култура живљења била на ниском нивоу, а број здравствених установа и медицинског особља недовољан, збрињавање деце је пратило актуелну ситуацију у овом делу краљевине Југославије.

Посебно значајна за писање овог рада јесте грађа из фонда Завода за јавно здравље (Хигијенског завода), похрањена у Историјском архиву града Ниша, која нам пружа драгоцене податке, с обзиром на то да је поменута институција надлежна за здравствену заштиту на читавој територији бановине.

ЕКОНОМСКИ ПРОГРАМ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ НАРОДНЕ СТРАНКЕ

2026-09-11T09:26:54+02:00

Циљ овог рада је да се кроз анализу програмских текстова у штампи Југословенске народне странке (ЈНС) и парламентарног деловања њених представника у скупштини Краљевине Југославије реконструишу основни постулати економског програма ове политичке групације. Агресивна антикапиталистичка реторика идеолога ЈНС удружена са систематском употребом физичког терора у обрачуну са политичким неистомишњеницима резултовали су парадоксалном ситуацијом да су од стране савременика (и касније аутора југословенске и српске историографије) припадници ове политичке групе перцепирани као заступници дијаметрално супротних идеологија, као што су комунизам и фашизам или, у најблажем - симплификованом тумачењу, као безприципијелни (социјални) демагози. Реконструкција основних постулата економског програма ЈНС и детаљна анализа њиховог порекла и историјских околности у којима су настали значајно би допринели разрешењу горенаведеног парадокса и прецизнијој убикацији идеолошке позиције и историјске улоге ЈНС у међуратном периоду.

О ОРУЖАНИМ СУКОБИМА НА НЕМАЧКО-БУГАРСКОЈ ДЕМАРКАЦИОНОЈ ЛИНИЈИ 1941. ГОДИНЕ: ЧЕТНИЦИ КОСТЕ ПЕЋАНЦА И БУГАРСКЕ ГРАНИЧНЕ ЈЕДИНИЦЕ

2026-09-11T09:43:57+02:00

Рад анализира оружане сукобе на немачко-бугарској демаркационој линији у југоисточној Србији током 1941. године, са посебним освртом на деловање четничких одреда војводе Косте Пећанца и бугарских граничних јединица на простору Власотиначког, Лужничког и Пиротског краја. На основу архивске грађе, објављених извора и релевантне литературе реконструисани су успостављање демаркационе линије, њен значај у окупационом систему и односи између Пећанчевих четника, бугарских граничара, немачких окупационих власти и органа Владе генерала Милана Недића. Посебна пажња посвећена је сукобима четничких и партизанских јединица, као и оружаним инцидентима између четника и бугарских граничара дуж демаркационе линије. Анализа доприноси бољем познавању улоге Пећанчевих четничких одреда и бугарских граничних јединица у одржавању и нарушавању безбедности на немачко-бугарској демаркационој линији, као и разумевању њихових односа са партизанским покретом и окупационим властима.

НАРОДНИ ХЕРОЈИ ПАРТИЗАНСКОГ ПОКРЕТА У МАКЕДОНИЈИ: ЛИКОВИ, КАРАКТЕРИСТИКЕ, СУДБИНЕ

2026-09-11T09:49:15+02:00

Титула Народног хероја Југославије била је једно од најзначајнијих признања партизанског покрета (НОП) током Другог светског рата, али и у послератном периоду. Пропартизанска публицистика је током социјалистичке епохе стварала апокрифне биографије о њима, док се ново истраживање фокусира на друга питања: који су критеријуми били одлучујући за избор народног хероја, у ком периоду су бирани, које су их особине препоручиле за ту титулу. На основу доступних извора и критичке евалуације постојеће литературе, овај рад има за циљ да међу 1.322 народна хероја Југославије препозна и издвоји оне са територије Македоније. Затим, да прикаже њихову старосну, професионалну и националну структуру, какве су биле њихове колективне, а какве личне врлине; да покаже колико их је било у различитим регионима, и колико их је погинуло у рату и од које војне формације. Коначно, истраживање ће показати како су ови резултати повезани са истраживањем о народним херојима из Хрватске и Србије и тиме показати како је КПЈ вредновала допринос македонских бораца победи у рату и револуцији.

ДИСКУРС МРЖЊЕ ПРЕМА СЕЛУ И СЕЉАКУ У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ И СРПСКОЈ (НЕО)КОМУНИСТИЧКОЈ ИДЕОЛОГИЈИ: ОД ОТКУПА И „ПАСТИРСКОГ“ РОКА ДО КЊИГЕ О МИЛУТИНУ

2026-09-11T09:55:29+02:00

Предмет истраживања је диксурс презира и мржње у српском академском и јавном дискурсу усмерен према селу. Аутор покушава да направи једну скицу историје таквог дискурса који се код нас репродукује скоро век и по. Он углавном функционише на основу примитивних идеолошких дистинкција као што су отвореност- затвореност, митски ирационализам-рационализам, Балкан-европејство, и у новије време блато-асфалт, а своде се на основу опозицију село-град. Аутор даје преглед који се пружа од Скерлића преко комуниста и откупа, дискурса о паланци, до напада на Поповићеву Књигу о Милутину и примера са чобанским роком и „турбо-фолком“. Истиче се да овај и даље доминатни дискурс води пропадању села као прехрамбене и демографске базе опстанка српског народа, чиме се угрожава и основна демографска безбедност иопстанак ове државе.

НЕУЈЕДНАЧЕНИ ДЕМОГРАФСКИ ПРОЦЕСИ У СРБИЈИ И ЈУГОСЛАВИЈИ ПОД КОМУНИСТИЧКОМ ВЛАШЋУ, 1945–1990.

2026-09-11T10:00:19+02:00

Циљ рада је да анализира неједнакости у демографским кретањима становништва Југославије и Србије за време комунизма, с посебним освртом на разлике у демографском развоју српске и албанске популације. Иако је режим декларативно једнако третирао све верске и националне заједнице у земљи, демографски трендови у Југославији и Србији од 1945. до 1990. године нису били у складу са овим званичним дискурсом. Истраживање комбинује анализу статистичких података са анализом историјских извора који указују на узроке и факторе популационог дисбаланса.

СПОЉНА ПОЛИТИКА ЈУГОСЛАВИЈЕ У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ СЕДАМДЕСЕТИХ. ЈЕДАН ПРИМЕР МУЛТИВЕКТОРСКЕ СТРАТЕГИЈЕ

2026-09-11T10:05:41+02:00

У чланку је истражена међународна позиција Југославије током прве половине седамдесетих година. Испитан је однос СФРЈ са суперсилама, а пажња је усмерена и на политику СФРЈ према Европској економској заједници и околним земљама. Спољнополитичка оријентација СФРЈ у овом периоду у чланку се посматра као пример искуства мултивекторске стратегије државе између великих глобалних блокова.

ЛИКОВНА УМЕТНОСТ У СРБИЈИ СЕДАМДЕСЕТИХ ГОДИНА XX ВЕКА: ЗАЈЕДНИЧКА ИЗЛОЖБА УЛУС-А, УЛУВ-А И УЛУК-А 1978. ГОДИНЕ

2026-09-11T10:11:00+02:00

Рад анализира заједничку изложбу Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС), Удружења ликовних уметника Војводине (УЛУВ) и Удружења ликовних уметника Косова (УЛУК), одржану у Београду 1978. године, као значајан догађај у институционалној историји ликовне уметности Србије. На основу каталога изложбе и релевантне литературе разматра се организација ликовног живота после уставних промена из 1974. године, структура изложбене поставке УЛУК-а и учешће српских уметника са Косова и Метохије. Посебна пажња посвећена је њиховом месту у оквиру изложбе и доприносу савременој ликовној сцени Косова и Метохије.

„СЛАБА СРБИЈА – ЈАКА ЈУГОСЛАВИЈА“: МЕМОРАНДУМ САНУ О ПОЛОЖАЈУ СРБИЈЕ У ЈУГОСЛАВИЈИ

2026-09-11T10:18:09+02:00

Од средине 1985. године комисија Српске академије наука и уметности је писала документ у коме би била описана југословенска криза и понуђена решења за њу. У јесен 1986. године тај документ је, иако недовршен, постао мета оптужби југословенских и српских комунистичких власти. У чланку је анализирано како су српски академици описали политички и уставни положај Србије у југословенској федерацији после 1945. године.

ОПЕРАЦИЈА „КОВЕРАТ” – НЕУСПЈЕШАН ПОКУШАЈ СЛАМАЊА СНАГА САРАЈЕВСКО-РОМАНИЈСКОГ КОРПУСА ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ КРАЈЕМ 1992. ГОДИНЕ

2026-09-11T10:25:42+02:00

Крајем децембра 1992. године покренута је велика нападна операција снага тзв. Армије Републике Босне и Херцеговине (АРБиХ), чији је основни циљ била „деблокада Сарајева”. За ову операцију вршене су опсежне припреме, у којима је учествовало највише политичко и војно руководство муслиманског народа. О наведеним припремама и плану операције у релативно кратком року сазнало се у командним структурама Војске Републике Српске (ВРС), што је у значајној мјери допринијело ефикасној организацији одбране. Да би предухитрили противничку страну, припадници Сарајевско-романијског корпуса (СРК) су почетком децембра 1992. године извели напад у којем је ослобођен Отес, једно од сарајевских насеља које је до тада представљало важно упориште муслиманских снага. У операцији „Коверат” снаге тзв. Армије РБиХ оствариле су одређене тактичке успјехе, међутим, њен основни циљ није остварен. Циљ рада је да се представе припреме операције, њен ток, као и посљедице које је произвела, нарочито у погледу сукоба унутар командних структура муслиманских формација.

СРПСКА ИСТОРИОГРАФИЈА И ПРОУЧАВАЊЕ ИДЕНТИТЕТСКЕ КОНВЕРЗИЈЕ

2026-09-11T10:30:36+02:00

Рад се у кратким цртама бави односом српске историографије према проучавању идентитетске конверзије односно идентитетских конверзија из српског идентитета у идентитете суседних народа који су се потом показали разорним по српство.

ГЕОПОЛИТИКА БАЛКАНА И УСПОСТАВЉАЊЕ НОВОГ РЕГИОНАЛНОГ ПОРЕТКА

2026-09-11T10:37:48+02:00

Балкан представља једно од најактивнијих геополитичких жаришта у западној Евроазији. Честе дестабилизације, сукобљавања и промене граница на овом географском простору узроковане су и променама у геополитичком окружењу. Промена равнотеже интереса у ширим, глобалним или континенталним оквирима, одрaжава се на регионални поредак. У овом раду, ослањајући се на теоријски оквир реалистичке школе истраживања међународних односа и тезу Рендала Швелера о конфликтним интересима држава које покушавају да сачувају статус кво и ревизионистичких сила, анализира се утицај ескалације криза у Украјини (2022) и на Блиском истоку (2026) на одржавање постојећег регионалног поретка. Закључак је да се поредак несумњиво трансформише, пошто је такав расплет условљен променом равнотеже интереса између великих и регионалних сила које имају своје своје геополитичке циљеве на Балкану. Ипак, крајње је неизвесно како ће бити успостављен нови поредак и каква ће његова структура бити.

НЕООСМАНИСТИЧКА ГЕОПОЛИТИКА ТУРСКЕ НА БАЛКАНУ: КОСОВО И МЕТОХИЈА КАО ПРОСТОР СТРАТЕШКОГ, ИДЕНТИТЕТСКОГ И ПОЛИТИЧКОГ УТИЦАЈА

2026-09-11T10:42:59+02:00

Рад анализира геополитичке, идентитетске и безбедносне димензије турске политике на Балкану, са посебним освртом на Косово и Метохију као простор преклапања актуелних регионалних и глобалних геополитичких интереса. Полазиште рада је неоосманизам као шири спољнополитички оквир у којем Турска настоји да обнови и институционализује свој утицај у просторима некадашњег Османског царства. У том контексту Балкан има посебно место, јер представља и историјски осетљив простор турског присуства и савремену зону укрштања интереса САД, ЕУ, Русије, Кине и регионалних актера. Посебна пажња посвећена је улози Турске у подршци тзв. „Косову”, политичкој и војној сарадњи Анкаре и Приштине, јачању капацитета тзв. „Косовских безбедности снага”, као и импликацијама таквог деловања по безбедност Републике Србије и стабилност региона.

ИДЕЈА ДЕКОНСТРУКЦИЈЕ И САВРЕМЕНА ИСТОРИОГРАФИЈА

2026-09-11T10:48:08+02:00

Постмодернистичка идеја деконструкције наметнула је савременој историографији озбиљне теоријско–методолошке изазове. Став да основи знања о минулој стварности нису историјски извори и утврђене историјске чињенице, већ апоричне знаковне, језичке и наративне конструкције, доводио је у питање смисао научног проучавања прошлости. Деконструкционисти су деконструисали појам објективности, одбацили идеал трагања за истином и уместо тога промовисали систем својеврсног креативног хаоса. И поред тога што је највећи број историчара остао веран принципима класичног историјског метода, последице деконструкцијског приступа историји остале су видљиве. Расправе о њиховим утицајима и размерама присутне су у научној јавности последњих неколико деценија.