Лесковачки зборник

ГЕОАРХЕОЛОШКИ ПРИСТУП ИСТРАЖИВАЊУ СОНДЕ XXV НА НЕОЛИТСКОМ НАСЕЉУ У ДРЕНОВЦУ КОД ПАРАЋИНА

2025-09-04T18:22:35+02:00

Археолошко налазиште Дреновац припада групи најважнијих неолитских насеља у Србији. Током 2018. и 2019. године археолошки је истражена стратиграфска сонда XXV која је позиционирана испод заштитне конструкције (Балона 1), непосредно уз остатке неолитске архитектуре из најмлађе фазе живота винчанског насеља. Циљ истраживања је био усмерен на испитивање вертикалне стратиграфије и утицају ерозивних процеса на формирање налазишта. Геоархеолошко узорковање за микроморфолошке и друге физичко-хемијске анализе из профила сонде XXV извршено је 2018. и 2019. године, а резултати анализа допунили су сазнања до којих се дошло археолошким ископавањима. Циљ овог рада је приказати значај геоархеолошког приступа истраживања приликом покушаја реконструкције депозиционих процеса на локалитету Дреновац.

СРЕДЊОВЈЕКОВНИ ГРАДОВИ ПРИЛЕП КОД ФОЧЕ И ПРИЛЕПАЦ КОД НОВОГ БРДА – НЕКОЛИЦИНА ДО САДА НЕЗАПАЖЕНИХ ЗАНИМЉИВИХ ТОПОНОМАСТИЧКИХ ПОДУДАРНОСТИ

2025-09-04T18:33:04+02:00

Аутори рада имају за циљ да познате податке из писаних извора о средњовјековном граду Прилепу, за који поуздано знамо да се налазио у дринској жупи Бистрици, ставе у одговарајући историјски контекст. На тај начин проучавању овог града се до сада није приступало. Поред тога, с обзиром на подударност у топонимији, настојаћемо да кроз компарацију топономастичког материјала у Горњем Подрињу и оног из шире околине Новог Брда укажемо на евентуалну везу у средњовјековном историјском развоју ова два релативно међусобно удаљена краја.

ДУХОВНО И КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ ЗАПЛАЊА (XV-XIX ВЕК)

2025-09-04T19:00:07+02:00

Географски положај Заплања утицао је на његов друштвено-историјски развој. Иако изоловано планинским венцима, својим путним правцима је повезивало Понишавље и Јужно Поморавље. Овај део југоисточне Србије недовољно је био предмет истраживања, те је циљ рада да укаже на потребу систематског проучавања и очувања културно-историјске баштине која је препуштена забораву. Присуство културно-историјских споменика, међу којима се истичу цркве, сведочи о богатству и континуираном духовном животу ове, по површини релативно мале регије. Расположиви извори пружају мало података о заплањским храмовима, који углавном уживају статус претходне заштите, док су три цркве евидентиране као споменици културе и једна као споменик културе од великог значаја.

НАТПИС НА МЕХМЕД-ПАШИНОМ МОСТУ У НИШУ ИЗ 1617. ГОДИНЕ У ЈЕДНОМ НЕМАЧКОМ ПРЕВОДУ

2025-09-04T19:50:42+02:00

Дуги рат 1593-1606 године оставио је значајне последице у унутрашњости Балкана, иако ово подручје није било захваћено непосредним ратним дејствима. Након склапања мира 1606. године, оживљава трговина у унутрашњости Балкана и расте значај градова на Цариградском друму. У раду се, први пут на српском језику, доноси критички приређен текст записа на мосту у Нишу из 1617. године, који је у облику летка штампан на немачком језику, под насловом Натпис на каменом мосту саграђеном у Нишу преко реке Нишаве. На основу релевантне грађе и литературе, у раду се разматрају и опште околности у унутрашњости османског Балкана у разматраном периоду.

БРАЧНИ ОДНОСИ У КРУШЕВАЧКОМ ОКРУГУ 1836. И 1837. ГОДИНЕ

2025-09-04T20:02:06+02:00

У раду су приказани захтеви подношени конзисторији 1836. и 1837. године од стране становника Крушевачког округа, а тицали су се проблема које су имали око венчања или развода брака. Са обновом српске државе дошло је до обнове и црквене аутономије, која се уз државну помоћ борила да уведе ред у свакодневни живот становника Кнежевине Србије. То није било лако, али подучавање хришћанским врлинама и усмеравање верника на прави пут је једна од најважнијих улога цркве. Рад је писан на основу необјављене архивске грађе из Државног архива Србије и релевантне литературе.

БОРБА ЗА ОЧУВАЊЕ СРБА У ЦЕНТРАЛНИМ ОБЛАСТИМА СТАРЕ СРБИЈЕ (1897-1899)

2025-09-04T21:29:28+02:00

Приписивајући Србима одговорност за избијање Источне кризе (1875 1878) у којој је Османско цаство претрпело значајне територијалне губитке, као и за наметање реформи, Арбанаси су на српски народ гледали као на стални извор нестабилности, који је доводио до иностраног мешања у унутрашње ствари Османског царства и могао да угрози њихов привилеговани положај који су по сваку цену настојали да сачувају. У тренуцима политичких криза које су повремено потресале Османско царство, према српској популацији у централним областима Старе Србије спровођен је систематски терор који је у својим коренима имао геноцидне намере.

КОРЕНИ И УЗРОЦИ ВЕЛИКЕ ИСТОЧНЕ КРИЗЕ (1875–1878) У ОГЛЕДАЛУ НАУЧНОГ ОПУСА МИЛОРАДА ЕКМЕЧИЋА

2025-09-04T21:39:02+02:00

У рукопису се на основу анализе садржаја радова Милорада Екмечића, уз коришћење дела других релевантних аутора, говори о Екмечићевим научним становиштима према факторима који су довели до избијања Велике источне кризе (1875–1878). Познато је да је тема докторске дисертације овог еминентног југословенског и српског историчара била посвећена устанку у Босни (1875–1878). У њој је Екмечић обрадио узроке, ток и последице специфичне социјалне и националне револуције која се одиграла на споменутом простору од 1875. до 1878. године. Према Екмечићевом схватању, народни устанак у Херцеговини и Босни 1875–1878. био је само један беочуг у ланцу Велике источне кризе, која је, опет, била само једна од етапа у историјској генези Источног питања. Узроци почетка Велике источне кризе путем „Невесињске пушке“ свакако су били много дубљи него што се чини. Њима се Екмечић није бавио само у својој дисертацији, већ и у другим монографијама и посебним чланцима. Покушај давања одговора на питање историографског значаја Екмечићевих закључака о проблематици историјског порекла Велике источне кризе представља основни задатак нашег рада.

ПАРТИЈСКЕ БОРБЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ ЗА ВРЕМЕ ВЛАДЕ ВЛАДАНА ЂОРЂЕВИЋА (1897-1900.)

2025-09-04T21:47:43+02:00

У раду је приказана страначка борба у Краљевини Србији од 1897. до 1900. године. Краљ Александар је 1894. године суспендовао Устав из 1888. године и вратио на снагу онај из 1869. После тога се усталио краљев режим личне власти, који је био на снази све до 1901. године када је краљ александар октроисао нови Устав. Страначки живот у Србији за време личног режима краља Александра је био веома тежак, јер је монарх гушио странке са основном идејом да је парламентаризам главна кочница правилном развоју државне управе.

ЦРКВЕНЕ ПРИЛИКЕ У ОКУПИРАНОЈ СРБИЈИ ТОКОМ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА (С ОСВРТОМ НА ЈУЖНЕ КРАЈЕВЕ)

2025-09-04T21:55:26+02:00

У раду је дат сажет преглед црквених прилика у Краљевини Србији под окупацијом у време Првог светског рата с посебним освртом на јужне српске крајеве. Делећи судбину државе и народа Српска православна црква је током овог сукоба ушла у период знатног људског и материјалног страдања. Већ са првим данима рата и почетним аустроугарским офанзивама дошло је до великих злочина на простору који је привремено остајао без заштите српске војске и на коме су се нашле непријатељске трупе. Под удар су дошли и храмови који су подлегли пљачки и разним врстама скрнављења. Још тежи талас насиља према српској Цркви уследио је током тројне инвазије у јесен 1915. године и касније. Цркве и манастири су се поново нашли у немилости аустроугарских и немачких трупа, уз које су се сада нашле и бугарске. Однос бугарских окупационих снага у црквеном погледу био је нешто другачијег карактера и стајао је у вези са ранијом егзархистичком политиком према којој су српски крајеви са припадајућим храмовима имали прећи под надлежност бугарских црквених власти. У обе окупационе зоне, аустроугарској и бугарској, долазило је до ликвидација и интернирања свештенства и монаштва, као и до пљачке покретних материјалних црквених добара која је до краја рата попримила масовне размере и била предмет послератне реституције организоване од стране међународне савезничке комисије.

ОДАКЛЕ НАМ ДОЛАЗИ КОШТАНА?

2025-09-04T22:03:08+02:00

У раду је указано на неке аспекте из историјског контекста који могу помоћи у разумевању дела Коштана, Боре Станковића. Смисао указивања на историјски контекст, културне утицаје и културни инжењеринг који је претходио премијери Коштане 1900. године у Београду, је у бољем разумевању ликова, жанра самог дела и заплета у делу Коштана. Рад има за циљ да покуша да објасни у чему се огледа снага Коштаниног лика и због чега то дело толико дуго и тако живо опстаје у оквиру домаће културе.

МИХАЈЛО МИЧЕ БАБАМИЛКИЋ (1866–1950): КАФЕЏИЈА, ГРАДОНАЧЕЛНИК И НАРОДНИ ПОСЛАНИК

2025-09-05T11:35:22+02:00

Михајло Миче Бабамилкић, један је од најпознатијих Лесковчана прве половине XX века. Лесковачкој јавности се прво представио као кафеџија. У центру града налазила се његова кафана у којој је могао чути свакодневне проблеме грађана и ослушнути програме политичких партија. Иако је члан Радикалне странке био од 1888. године његов политички успон је започео 1897. када је постављен за општинског кмета, а неколико година касније изабран је за председника општине. Као дугогодишњи градоначелник, оставио је велики траг на друштвени и политички живот Лесковца, а нарочите напоре улагао је у решавање горућих комуналних питања града. Циљ рада је да на основу доступне архивске грађе, периодике и литературе допуни фрагментарна знања о личности која је, током готово две деценије проведене на јавним функцијама, одиграла значајну улогу у трансформацији Лесковца од турске касабе у “српски Манчестер”.

КОМАНДАНТИ 1. ПЕШАДИЈСКОГ ПУКА „КЊАЗА МИЛОША ВЕЛИКОГ“ У ВРАЊУ 1920–1941.

2025-09-05T12:04:16+02:00

У раду се приказују краће биографије команданата 1. пешадијског пука „Књаза Милоша Великог“ у Врању, који су се на челу ове јединице налазили од демобилизације војске маја 1920. па до Априлског рата 1941. године. Током овог периода пуком су командовала свега петорица официра: Радослав Петковић, Александар Станковић, Милутин Миловановић, Адолф Килар и Владимир Прица. Рад је написан на основу грађе из Војног архива, објављених извора и релевантне литературе.

СРПСКА НАЦИОНАЛНА ОМЛАДИНА - СРНАО: ИДЕОЛОГИЈА – ПРАКСА – ИСХОД

2025-09-05T12:25:24+02:00

Српска национална омладина (СРНАО) надпартијска организација која је стајала на позицијама српског национализма и одбране српске културне и државне традиције представља недовољно истражену тему у савременој историографији. Кроз анализу прогласа и програмских текстова у штампи СРНАО настојаћемо да реконструишемо њену идеологију и ставове према кључним политичким питањима и догађајима који су обликовали политички живот Краљевине Срба Хрвата и Словенаца током 20-их година 20. века. Централну тему рада представљаће однос идеолога СРНАО према југословенству као државној и националној идеји. Посебну пажњу посветићемо унутрашњим сукобима унутар вођства СРНАО и њиховом повезаношћу са деловањем Народне радикалне странке. Детаљно ће бити испитан један од спецификума дневнополитичког деловања СРНАО – систематска употреба терора у обрачуну са политичким неистомишљеницима. На послетку испитаћемо ставове СРНАО према политичким партијама прве југословенске државе – у првом реду њене амбивалентне односе са Народном радикалном странком и Српском странком.

ОСНИВАЊЕ ФИНАНСИЈСКИХ УСТАНОВА У НОВИМ КРАЈЕВИМА СРБИЈЕ – ПРОКУПАЧКА ЗАДРУГА ЗА МЕЂУСОБНО ПОМАГАЊЕ И ШТЕДЊУ

2025-09-07T09:49:55+02:00

Признавање независности Кнежевине Србије на Берлинском конгресу 1878. године отворило је могућности овој балканској држави да крене путем убрзанијег економског развоја. Како су државне финансије биле недовољне да се то у пракси спроведе, главни покретач биле су приватне финансијске установе, које су због својих ограничених могућности углавном пословале на локалном нивоу. Припајање четири округа Србији, називаних најчешће са „Нови крајеви“, пружило је прилику и становништву на том подручју да се укључи у привредне токове на начин на који се то радило у северним крајевима државе. Један од видова привредних активности било је стварање акционарских банака, а међу првим новчаним заводима основним у „Новим крајевима“ била је Прокупачка задруга за међусобно помагање и штедњу. Њено пословање прекинуло је избијање Првог светског рата од чијих се последица ова установа није опоравила и није могла да одговори захтевима тржишта новца након рата. У немогућности да повећа свој основни капитал, Прокупачка задруга ликвидирала је своје пословање 1926. године и њен значај огледа се првенствено у томе што је била једна од најстаријих финансијских установа у присаједињеним областима 1878. године.

ЂАКОВИЦА 1929-1941: ПОГРАНИЧНА ВАРОШ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ И АЛБАНСКЕ ДРЖАВЕ

2025-09-07T09:58:45+02:00

Након административне поделе Краљевине Југославије на бановине, простор Косова и Метохије нашао се у оквиру Вардарске, Моравске и Зетске бановине. Ђаковички срез ушао је у састав Зетске бановине, а Ђаковица је била варош са највише становника у овој бановини. На основу архивских извора, статистичких података, штампе и литературе даћу преглед прилика у овој вароши 1929-1941. Ђаковица је била богат и плодан део Метохије, који је имао развијену трговину и занатство. Ипак, као погранична варош доста је зависила од политичких и економских веза југословенске и албанске државе, повремено затворених граница, а било је развијено и кријумчарење. У Ђаковици је после Другог светског рата отпочео развој индустрије и трансформација у савремени град.

ОСВРТ НА ДЕМОГРАФСКИ РАЗВОЈ СРБА У СЕВЕРНОЈ МАКЕДОНИЈИ 1921-2021.

2025-09-07T10:05:18+02:00

У овом раду аутор покушава да реконструише демографски развој српског народа на територији савремене Републике Северне Македоније. Срби данас представљају признату националну мањину у овој држави, док су у прошлости прешли дуг пут од доминантног живља признатог у оквирима османског милетског система, преко потпуног непризнавања крајем османске владавине. Затим, од статуса већинског народа у међуратном периоду, преко затирања у оба светска рата, до етноцида у послератним деценијама, тоталног непризнавања након осамостаљења Северне Македоније, до признања статуса националне мањине након потписивања Охридског споразума 2001. године. Поред општег осврта на етничку и верску слику овог простора током средњег века и првих векова османске владавине, посебна пажња биће посвећена последњој фази османске власти (1878-1912), обележеној озбиљном етничком инжењерингу, али и периоду након ослобођења овог подручја и његовог припајања Краљевини Србији. У централном делу рада биће анализирани званични подаци два међуратна пописа становништва Краљевини СХС/Југославији (1921. и 1931. године), да би у посебном делу била извршена анализа послератних пописа, рађених након формирања Македоније као федералног јединице у оквиру Друге Југославије, односно након одвајања македонске нације од српског националног ткива. У том погледу, посебно интересовање биће поклоњено пописним манипулацијама које су вршиле нове комунистичке власти након Другог светског рата, а које су имале за циљ национални инжењеринг на подручју новоформираног ентитета. Нарочит осврт биће учињен на пописе становништва, али и процене броја Срба после осамостаљења Северне Македоније 1991. године закључно са последњим пописом становништва обављеним 2021. године.

СКИЦА ЗА БИОГРАФИЈУ ПОЛИЦИЈСКОГ ИНСПЕКТОРА ВЛАДЕТЕ Н. МИЛИЋЕВИЋА

2025-09-07T10:12:05+02:00

Предмет чланка представљају лик и дело полицијског инспектора Владете Н. Милићевића, које је домаћа и страна историографија истражила само узгредно. Наиме, сходно Милићевићевом професионалном ангажману, третирала их је углавном у склопу тематике која се тицала усташке емиграције у међуратном периоду, као и проблематике везане за емигрантске владе Краљевине Југославије у току Другог светског рата. Његово послератно деловање као националног емигранта, нарочито важно у обавештајном и безбедносном смислу, штуро је обрађено у постојећој литератури, пре свега услед важећег идеолошког наратива и недостатка или недоступности историјских извора. У циљу реконструкције прилога за биографију, посветићемо се махом необјављеној архивској грађи. Реч је о документима похрањеним у фондовима Архива Југославије, Војног архива и Архива Хуверовог института Универзитета у Стенфорду, на чијим основама ћемо уобличити замишљену скицу за биографију.

ГДЈЕ И КАДА ЈЕ УБИЈЕН СВЕШТЕНИК БОГДАН ЛАЛИЋ

2025-09-07T10:21:58+02:00

У досадашњој литарaтури навођено је да је сарајевски свештеник Богдан Лалић ухапшен половином јуна мјесеца у Сарајеву и заједно са сином одведен у логор у Госпић, те убијен и бачен у Шаранову јаму на Велебиту. Међутим, један документ из Архива Југославије у Београду баца сасвим ново свјетло на хапшење и убиство свештеника Лалића. Из њега се може са великом дозом сигурности утврдити да он није уопште одведен у логор у Госпићу, већ да је убијен у околини Сарајева у јулу мјесeцу 1941. године. Такође, један документ из Архива Босне и Херцеговине у Сарајеву упућује на исти закључак. Свестрана анализа доступних примарних извора и литературе, такође упућује на закључак да је досадашњи став о мјесту и времену страдања свештеника Богдана Лалића, био погрешан.

РАЗОТКРИВАЊЕ РАВНОГОРСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ У ПОЉАНИЧКОМ И МАСУРИЧКОМ СРЕЗУ КРАЈЕМ 1942. И ПОЧЕТКОМ 1943. ГОДИНЕ

2025-09-07T10:30:11+02:00

Рад се бави настанком и разоткривањем Равногорске организације у Масуричком и Пољаничком срезу крајем 1942. и почетком 1943. године. На основу до сада непознатих архивских извора, анализирају се мере које је бугарска окупациона власт применила у откривању и елиминацији припадника Равногорског покрета на наведеном подручју. Истраживање обухвата хронологију догађаја, методе идентификације и праћења чланова покрета, као и карактер и обим репресије, укључујући хапшења, депортације и погубљења, и њихове последице по даљи развој организације. Рад доприноси бољем разумевању историје Равногорског покрета и Југословенске војске у отаџбини на територији југоисточне Србије.

ЖРТВЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА У ТИМОЧКОМ ОКРУГУ

2025-09-07T10:37:56+02:00

Тема рада је квантитативна анализа људских жртава за време Другог светског рата у Тимочком округу (Зајечар) која је извршена на основу грађе Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача из 1945. и 1946. и према подацима Пописа жртава рата из 1964. године. Након уводног дела, у коме је дефинисан географски простор који се приказује, дат је кратак преглед историјата Државне комисије. Посебно је апострофиран њен рад на изради статистичких прегледа. У главном делу чланка нумеролошки су анализиране жртве из Тимочког округа на основу података Државне комисије. На крају су изнети подаци упоређени са резултатима Пописа жртава рата, чији је рад на попису жртава рата такође објашњен. Анализа је превасходно рађена према починиоцима и административно-територијалној распрострањености злочина. Рад је заснован на необјављеној архивској грађи похрањеној у Архиву Југославије, те релевантним изворима и литератури.

СПЕЦИЈАЛНА АКЦИЈА 1005 И УКЛАЊАЊЕ ТРАГОВА НАЦИСТИЧКИХ ЗЛОЧИНА У НИШУ 1944. ГОДИНЕ: НОВИ ИЗВОРИ

2025-09-07T11:00:28+02:00

Чланак начелно представља општи ток Специјалне акције 1005, фокусирајући се затим путем нових извора на извођење ове акције у Нишу. С обзиром на карактер и по врх Трећег рајха важност уклањања трагова злочина, ове акције нацистичке полиције биле су веома пажљиво скриване унутар државног система, а посебно и од очију јавности. У складу са тим постоји изузетно мали број извора везаних за ексхумацију и спаљивање лешева од стране нациста пред крај рата у Србији, што ове документе свакако чини апсолутно драгоценим. Управо на том трагу, овај чланак се фокусира на саслушања тројице сведока, као и веома важне извештаје испостава Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Нишу, које су својим увидом у остатке масовних гробница отклонили сваку дилему о сахрањивању, а затим и уништавању лешева ратних жртава на Бубњу крај Ниша.

СРПСКА ДЕМОКРАТИЈА XIX И XX ВЕКА И ФИНАЛНИ ОБРАЧУН СА ЊОМ: СТУДИЈА СЛУЧАЈА МИЛОВАНА ЂИЛАСА 1945-1946

2025-09-07T11:07:01+02:00

После Другог светског рата у Југославији је успостављен нови поредак под апсолутном доминацијом комуниста. Нова власт одмах је приступила радикалном уклањању свих преосталих политичких и других чинилаца из периода Краљевине Југославије. Са поразом и уклањањем из послератног политичког живота предратних странака и њихових првака нестало је и последњих остатака једновековне традиције српске демократије. Како је то изгледало у пракси 1945. и 1946. године, покушаћемо да прикажемо кроз студију случаја метода деловања једног од најутицајнијих и највиших функционера КПЈ у том периоду Милована Ђиласа, односно на примерима обрачуна са неким од најугледнијих представника српске грађанске опозиције.

КАЖЊЕНИЦЕ ЗБОГ ИНФОРМБИРОА СА ПОДРУЧЈА ЈУГОИСТОЧНЕ СРБИЈЕ

2025-09-07T11:14:57+02:00

У раду су анализирани процес кажњавања жена окривљених за наклоност Информбироу и њихов боравак у различитим логорима и затворима у периоду од 1948. до 1956. године. Проучени су бројно стање, специфичности и судбине жена са подручју југоисточне Србије које су кажњене због наклоности Информбироу и извршена анализа њиховог узраста, висине и врсте казни, као и третмана и судбина током периода кажњавања. Посебна пажња посвећена је условима боравка у различитим логорима у којима су биле заточене као што су Рамски рит, Свети Гргур, Голи оток и затвори у Пожаревцу, Рајхенбургу и Стоцу.

ДРАГАН КРСТИЋ, ТАЈНИ СВЕДОК КОМУНИСТИЧКЕ ОКУПАЦИЈЕ

2025-09-07T11:22:51+02:00

После дуге припреме и тачно десет година од почетка издавања, завршен је недавно посао објављивања тајног дневника професора Филолошког факултета у Београду, Драгана Крстића. У шест томова под називом Психолошке белешке, Крстић је оставио изузетно вредан материјал који се креће од сведочења о људима, времену и процесима, до сјајних научних анализа из области психологије, историје, геополитике и других друштвених процеса. У чланку који је прва научна рецепција овог рукописа, аутор представља читав пројекат, даје преглед основних тема којима се писац бавио, илуструје поједине сегменте као што је анализа сахрана у доба позног комунизма, али пре свега представља Крстића као изванредног психолога који бележи облике психопатологије југословенског комунизма и начине на који се он распадао, што је веома значајан универзални допринос теоријама тоталитаризма. Такође у фокусу је анализа српског питања под неокончаном комунистичком окупацијом и њено наслеђе.

КУЛТУРНА ПОЛИТИКА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ОД КРАЈА ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА ДО ПОЧЕТКА СЕДАМДЕСЕТИХ ГОДИНА ХХ ВЕКА: КЉУЧНИ ПРОЦЕСИ

2025-09-07T11:29:44+02:00

У научном раду се на основу архивских извора, штампе и релеватне литературе истражује и презентује како је Југославија од краја Другог светског рата до почетка седaмдесетих година ХХ века креирала културну политику и улагала у развој културе на простору Косова и Метохије, излазећи у сусрет интересима и захтевима албанске националне мањине која је представљала већинско и перманентно растуће становништво у овој Области, односно Покрајини у саставу Србије.

УЛОГА ЏУДОА У САВРЕМЕНОЈ ИСТОРИЈИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

2025-09-07T11:37:06+02:00

Џудо је у војно/полицијском систему Југославије заузимао значајно место. Одмах по доласку у Југославију 1953. године препознат је потенцијал ове јапанске борилачке вештине у домену јачања одбрамбене моћи земље. Инкорпорирање џудоа у системе одбране довело је до образовања кадрова којима је кључна одредница била њихова џудо каријера. Тако се створио „џудо клан“ који је свој врхунац доживео током 90-тих година. Припадници овог „клана“ имали су истакнуту улогу у збивањима на Косову и Метохији. На првом месту истиче Радован Стојичић Баџа који је са специјалном јединицом прекинуо штрајк рудара у Трепчи 1989. године. Потом, у рату 1998-1999. године истакао се Горан Радосављевић Гури у антитерористичким акцијама од којих је најзначајнија операција „Рачак“. Са друге, албанске, стране проглашењем тзв. независности 2008. године џудо је од свих спортова највише допринео у процесу њене афирмације. Џудо савез Косова један је од првих признатих савеза у свету а прву олимпијску медаљу за тзв. Косово донела је Мајлинда Кељменди 2016. године у Риу де Жанеиру. У Пећи 2020. године, родном граду Кељмендијеве, подигнут је споменик ове олимпијске шампионке у кимону као појединцу од великог значаја за историју тзв. Косова.

СРБИЈА ОСАМДЕСЕТИХ ГОДИНА 20. ВЕКА. ИЗМЕЂУ РЕЛИГИОЗНОСТИ И АТЕИЗМА

2025-09-07T11:43:11+02:00

У чланку је анализирано стање религиозности у Србији у последњој деценији социјалистичке епохе. Рад је у највећој мери заснован на резултатима тада спроведених истраживања јавног мњења, као и на већем броју новинских текстова, објављених у тадашњој штампи. Изнета је теза да је ондашњи повратак религиозности у Србији тада био типичан и за друга друштва на простору бившег Источног блока.

ИДЕОЛОШКО УКЛАЊАЊЕ СРПСКЕ ЋИРИЛИЦЕ У 20. И 21. ВЕКУ И ИСКЉУЧИВАЊЕ ЛАТИНИЦЕ ИЗ САВРЕМЕНОГ СТВАРАЛАШТВА НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ КАО АФИРМАТИВАН ОДГОВОР

2025-09-07T11:49:11+02:00

Рад подвлачи да не треба давати опције око коришћења писма у српском језику и показује због чега би латиницу требало искључити из употребе у савременом стваралаштву. У раду је посебно указано на то да је латиница у српски језик ушла преко србофобне идеологије хрватских праваша-франковаца, којима је био циљ да латинизују и писмо и веру српског народа како би Србе превели у Хрвате. Направљена је и компарација са случајевима Румуније, Ирске и Израела око употребе језика и писма.

САРАЈЕВО 1991. – ЗАОШТРАВАЊЕ ПОЛИТИЧКЕ КРИЗЕ И ПУТ У РАТ

2025-09-07T11:56:26+02:00

У раду се на основу документарне грађе, штампе и литературе анализирају политичке и безбједносне прилике у Сарајеву 1991. године, у времену разбијања Југославије и припрема за рат у Босни и Херцеговини. Иако је Сарајево било симбол мултиетничности и југословенске идеје, након избијања рата у Словенији и Хрватској у овом граду је дошло до раста тензија. Муслимански народ је у том периоду формирао паравојне формације, од којих је најзначајнија Патриотска лига. Српски политичари у Сарајеву, упркос осјећају угрожености и размирицама, инсистирали су на очувању Југославије. Циљ рада је расвијетлити околности које су довеле до грађанског рата у Сарајеву.

СТВАРАЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ У ОГЛЕДАЛУ ПРИШТИНСКOГ ЈЕДИНСТВА 1990 – 1992.

2025-09-07T12:05:09+02:00

Крајем осамдесетих година XX вијека СР Босну и Херцеговину захватила су снажна друштвено-политичка кретања, а 1990. године власт су дефинитивно преузеле националне странке три конститутивна народа. Међутим, активности муслиманско хрватске коалиције у правцу осамостаљивања републике, уз игнорисање уставног положаја српског народа, довеле су до радикализације политичког живота, издвајања српских посланика и, коначно, проглашења Републике Српске. Овај интензиван политички процес пажљиво су пратили и медији у СР Србији, што се огледа и у извјештавању приштинског Јединства. Анализа његових натписа, поткријепљена релевантним изворима, научном литературом и мемоарском грађом, пружа цјеловиту слику тих збивања, али и увид у ставове српске јавности на Косову и Метохији у том периоду.

САВРЕМЕНИ ГЕОПОЛИТИЧКИ САВЕЗНИЦИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

2025-09-07T12:11:06+02:00

Предмет истраживања овог рада јесу савремени геополитички савезници које Република Српска, осим Србије као матичне земље свих Срба, има у Европи и свету. Резултати истраживања показују да политичко руководство Републике Српске има одличне односе са Руском Федерацијом и Мађарском, добре односе са Израелом, те односе у успону са партијама радикалне деснице у земљама Европске уније. Закључни део рада посвећен је могућој подршци из иностранства на коју би Република Српска могла да рачуна у случају покушаја њеног укидања од стране званичног Сарајева. У истраживању смо се користили историјском методом, методом студије случаја и компаративном методом.

Садржај и импресум

2025-10-19T17:37:52+02:00

Садржај и Импресум