Сажетак
Зворнички Санџак, који је основан у периоду између 1478. и 1481. године, првобитно је представљао пограничну област Османлија према Угарима, због чега је имао велики војни значај. Како су се, међутим, границе Османске Државе према Угарској помјерале, Зворник је са својом околином, оставши у позадини у односу на новоосвојене области, почео да губи војну улогу. Ипак, због географског положаја и ријечних веза са Београдом, санџак је задржао стратешку и економску важност. Међутим, како су се у Османској Држави већ у другој половини XVI вијека почеле назирати политичке, економске и друштвене промјене, дошло је и до угрожавања сигурности у појединим областима. Угрожавању сигурности доприносили су, како пресретачи на путевима, нападачи на караване, трговце и путнике намјернике, тако и санџакбегови и кадије који су злоупотребљавали своје положаје. Једна од области Османске Државе у којој је сигурност била видно угрожена, управо због економског значаја, био је Зворнички Санџак. Циљ овог рада је да се, анализом архивских докумената у Османском Архиву у Истанбулу, прикаже на који начин је била угрожена сигурност у Зворничком Санџаку и какве је мјере предузимала Османска Држава како би се спријечило разбојништво и злоупотреба положаја у овој области. У раду је кориштена квалитативна метода истраживања, а резултати су представљени дескриптивно.