СРПСКА ДРЖАВНОСТ НА ПОЧЕТКУ 20. ВЕКА КРОЗ ВИЗУРУ ИСТОРИЈСКЕ ГЕОПОЛИТИКЕ

Сажетак

Српски народ се током вишевековне османске окупације суочавао са дисконтинуитетом државности, обитавајући на балканском простору без своје државе и владара. Наведено се одразило на модернизацијске процесе српског друштва који су, у односу на државе западне Европе, отпочели са значајним закашњењем у 19. веку. Борба за српску државност током 19. века била је веома сложена и тешка, како због положаја српског народа у геополитичком чвору између сукобљених интереса великих сила, тако и због унутрашњеполитичких односа и успорене консолидације институционалних и друштвених капацитета. Процес политичког осамостаљивања Србије текао је све до 1878. године када на Берлинском конгресу добија независност. Иако је извојевала своју независност, Србија није ушла у период мира већ се суочила са сложеним спољнополитичким и унутрашњеполитичким процесима, што је обележило крај 19. и почетак 20. века. Имајући то у виду, општа хипотеза је да су на политичке процесе у Србији тога времена одлучујуће утицали спољни геополитички актери. Стога у нашем раду полазимо од геополитике као синтезне науке у чијем оквиру дефинишемо нову поддисциплину историјску геополитику, која се бави истраживањем, анализом и синтезом геополитичких мотивација, доктрина, планова и интереса историјских актера декодирајући на најдубљем нивоу из њиховог геополитичког понашања скривене разлоге за одређење историјске акције, процесе или догађајне чињенице. У првом делу рада дефинисаћемо историјску геополитику као поддисциплину геополитике, како бисмо у другом и трећем делу рада кроз визуру историјске геополитике јасно декодирали процесе рађања модерне српске државе и борбе за опстанак српске државности. Користећи методу анализе и синтезе, методу дедукције и геополитичку методу, настојимо да поставимо основу даљим истраживачким искорацима у контексту историјске геополитике.