СУБВЕРЗИВНИ ПОТЕНЦИЈАЛ ФИЛМА ЦИГАНКА (1953) У РЕЖИЈИ ВОЈИСЛАВА НАНОВИЋА

Сажетак

У раду је тематизован један од изузетно вредних филмова југословенске филмске продукције из 50-их година прошлог века, „Циганка“, режисера Војислава Нановића. Његов субверзивни капацитет уочен је тек у савременој филмској критици, и састоји се у режисеровом скретању пажње на снагу појединца који колективу упућује изазов на неочекивани начин. У филму Циганка „снажног појединца“ представља жена, а њена моћ угрожавања поретка заснива се на таленту, фаталној женствености и потреби за слободом. Теза коју овде износимо је да је Војислав Нановић управо због ликова које је доследно изграђивао у својим филмовима, од којих је један и лик Циганке, дуго остао заглављен у сферама друштвеног и професионалног заборава, а његово искључивање из домаће кинематографије представља парадигму њене историје.