Сажетак
Током историје српска покрајина Косово и Метохија била је место утемељења српске националне и културне свести посредством православне вере и књижевности. Од 15 века обликују се карактеристике српског националног идентитета. Поред политичких борби за ову покрајину после 1945, значајно је осветљавање јавног понашања српске интелигенције у том раздобљу, а посебно после 1980. године. Једно крило, патриотско, покренуто је 1986. године, када 212 истакнутих интелектуалаца, потписује петицију са захтевом да се успостави правни поредак на Косову. И свих потоњих година није посустајала патриотска интелигенција. На другом крилу делују српски родомрзачки интелектуалци по којима Косово не припада или не треба да остане у Србији. Лепеза антикосовских ставова креће се од фалсификовања историјских чињеница до негативних вредносних оцена српске нације. У раду се разматра питање зашто је једна струја српских интелектулаца и политичара спремна да се одрекне Косова и Метохија. Аутор критички оспорава тврдњу да се ради о новој реалности на Косову и Метохији.