МАКЕДОНСКИ СЕПАРАТИЗАМ НА ПРОСТОРУ ЈУЖНЕ СРБИЈЕ У ПЕРИОДУ 1941‒1945.

Сажетак

Овај чланак има за циљ да расветли македонске сепаратистичке тежње на подручју окупираног дела Краљевине Југославије, који је у предратном периоду био познат под називом Јужна Србија, током Другог светског рата, али и непосредно након његовог окончања, када је по први пут у историји формиран политички ентитет под називом Македонија. Македонски аутономаши (аутономисти) и федералисти на овом простору промовисали су у османском и међуратном периоду, тактички посматрано, две верзије исте политике, која је за циљ имала националну еманципацију Македонаца од остатка српског народа. Тако ће и током Другог светског рата постојати више фракција македонске сепаратистичке политике. Једна ће се отворено сврстати уз бугарског фашистичког окупатора и служити у његовом окупационом апарату, те први пут пред крај рата (1944) и покушати формирање Независне Државе Македоније, док ће друга деловати под окриљем Комунистичке партије Југославије. У току самог рата се, и у оквиру КПЈ, појављује више струја, које су се, желећи да постигну исти циљ, залагале за различите приступе решавања македонског питања. Једна фракција ће заговарати борбу за македонску државу на Балкану кроз аутономни народноослободилачки покрет са могућношћу уласка у Балканску федерацију, док ће се друга, преовлађујућа, борити за успостављање Македоније у југословенским оквирима, односно за остваривање националних права под руководством КПЈ у склопу решавања националног питања. Ова политика победиће након Другог светског рата, када се формира македонска федерална јединица у оквиру нове југословенске државе, која ће бити заметак будуће независне државе Северне Македоније.