КАЈИЦА МИЛАНОВ, БРАНИСЛАВ СТРАЊАКОВИЋ И МЕХАНИЗМИ УСПОСТАВЉАЊА ТОТАЛИТАРИЗМА У ЈУГОСЛАВИЈИ

Сажетак

Осам деценија после 1944. као кључне године за промену режима у Србији, и даље доминирају тезе да је Србија тада ослобођена. Аутор преиспитује одређење процеса смене власти који се тада десио. Користећи радове Кајице Миланова и Бранислава Страњаковића, изворно објављене у емиграцији као сведочанства о начинима успостављања тоталитарне власти у Србији и Југославији, износи хипотезу да је једну окупацију тада заменила друга. Нацистичку окупацију заменио је комунистички тоталитарни систем заснован на „ослобађању“ људи од приватне имовине, људских права и слобода, владавине права и елементарне сигурности, од породичних вредности, вере и традиције итд. Уз то постоје бројна сведочанства да су „ослободиоци“ Србију доживљавали као окупациону зону а њене становнике као непријатеље. На основу свега тога и резултата владавине титоистичког система, тврдимо да се о 1944. не може говорити као о години ослобођења.