ЛЕГИТИМНОСТ МЕЂУРЕПУБЛИЧКОГ РАЗГРАНИЧЕЊА У КОМУНИСТИЧКОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ И МОГУЋЕ ГЕОПОЛИТИЧКЕ ПОСЛЕДИЦЕ ТОГ ПРОЦЕСА У НОВИМ ОКОЛНОСТИМА

Сажетак

Унутрашње, републичке границе између федералних јединица распадом некадашње заједничке државе проглашене су међудржавним. Као такве су их прихватили и најзначајнији међународни актери, те се учлањење бивших југословенских република у ОУН одигравало према границама које су одређене на принципима Другог заседања АВНОЈ – а у Јајцу 1943. године. И поред тога што је на такав начин и уз асистенцију међународне заједнице процес разграничења коначно легализован, питање његовог легитимитета остало је отворено. Посебно ако се има у виду ескалација Украјинске кризе од фебруара 2022. године и пратећа реактуализација теме граница у некадашњим комунистичким федерацијама. Рад се састоји из четири дела. У првом делу представља се начин доношења одлуке о федерализацији Југославије и разграничењу унутар земље. Други део посвећен је дешавањима током распада СФР Југославије, са освртом на рад такозване Бадинтерове комисије и „интернационализацију“ унутрашњих граница. У трећем делу се анализира утицај ескалације Украјинске кризе на реактуализацију питања легитимности разграничења, док је четврти резервисан за закључна разматрања.