Сажетак
Приписивајући Србима одговорност за избијање Источне кризе (1875 1878) у којој је Османско цаство претрпело значајне територијалне губитке, као и за наметање реформи, Арбанаси су на српски народ гледали као на стални извор нестабилности, који је доводио до иностраног мешања у унутрашње ствари Османског царства и могао да угрози њихов привилеговани положај који су по сваку цену настојали да сачувају. У тренуцима политичких криза које су повремено потресале Османско царство, према српској популацији у централним областима Старе Србије спровођен је систематски терор који је у својим коренима имао геноцидне намере.

