Сажетак
У рукопису се на основу анализе садржаја радова Милорада Екмечића, уз коришћење дела других релевантних аутора, говори о Екмечићевим научним становиштима према факторима који су довели до избијања Велике источне кризе (1875–1878). Познато је да је тема докторске дисертације овог еминентног југословенског и српског историчара била посвећена устанку у Босни (1875–1878). У њој је Екмечић обрадио узроке, ток и последице специфичне социјалне и националне револуције која се одиграла на споменутом простору од 1875. до 1878. године. Према Екмечићевом схватању, народни устанак у Херцеговини и Босни 1875–1878. био је само један беочуг у ланцу Велике источне кризе, која је, опет, била само једна од етапа у историјској генези Источног питања. Узроци почетка Велике источне кризе путем „Невесињске пушке“ свакако су били много дубљи него што се чини. Њима се Екмечић није бавио само у својој дисертацији, већ и у другим монографијама и посебним чланцима. Покушај давања одговора на питање историографског значаја Екмечићевих закључака о проблематици историјског порекла Велике источне кризе представља основни задатак нашег рада.

