ЦРКВЕНЕ ПРИЛИКЕ У ОКУПИРАНОЈ СРБИЈИ ТОКОМ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА (С ОСВРТОМ НА ЈУЖНЕ КРАЈЕВЕ)

Сажетак

У раду је дат сажет преглед црквених прилика у Краљевини Србији под окупацијом у време Првог светског рата с посебним освртом на јужне српске крајеве. Делећи судбину државе и народа Српска православна црква је током овог сукоба ушла у период знатног људског и материјалног страдања. Већ са првим данима рата и почетним аустроугарским офанзивама дошло је до великих злочина на простору који је привремено остајао без заштите српске војске и на коме су се нашле непријатељске трупе. Под удар су дошли и храмови који су подлегли пљачки и разним врстама скрнављења. Још тежи талас насиља према српској Цркви уследио је током тројне инвазије у јесен 1915. године и касније. Цркве и манастири су се поново нашли у немилости аустроугарских и немачких трупа, уз које су се сада нашле и бугарске. Однос бугарских окупационих снага у црквеном погледу био је нешто другачијег карактера и стајао је у вези са ранијом егзархистичком политиком према којој су српски крајеви са припадајућим храмовима имали прећи под надлежност бугарских црквених власти. У обе окупационе зоне, аустроугарској и бугарској, долазило је до ликвидација и интернирања свештенства и монаштва, као и до пљачке покретних материјалних црквених добара која је до краја рата попримила масовне размере и била предмет послератне реституције организоване од стране међународне савезничке комисије.