НЕКАНОНСКО ПРОГЛАШЕЊЕ АУТОКЕФАЛНОСТИ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ГРЧКЕ (1833): ПОЛИТИЧКЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ КРАЉА ОТОНА И ДИПЛОМАТИЈА ВЕЛИКИХ СИЛА

Сажетак

Након ослобођења Грчке, снажно мешање државне власти и великих сила, нарочито Енглеске и Француске, довело је 1833. до једностраног и неканонског проглашења аутокефалије Православне цркве Грчке. Уставни акт није решио црквене проблеме, већ је Цркву потчинио држави, прекинуо њене везе са Васељенском патријаршијом и отворио простор за прозелитизам, прогоне, затварање манастира и конфискацију имовине. Сукоб Икономоса и Фармакидиса изразио је шири судар канонског предања и политичке инструментализације Цркве, чије су последице дуго ограничавале њену духовну и институционалну аутономију.