ДОПРИНОС АВРАМА ПЕТРОНИЈЕВИЋА УСПОСТАВЉАЊУ И РАДУ АЛЕКСИНАЧКОГ КАРАНТИНА ЗА ВРЕМЕ КУГЕ У КНЕЖЕВИНИ СРБИЈИ 1837. ГОДИНЕ

Сажетак

Као знаменита личност XIX века Аврам Петронијевић и његова постигнућа су највећим делом представљена широј јавности. Његово ангажовање на успостављању Алексиначког карантина и састанака на Суповцу и Грамади, рад и функционисање ових државних установа, 1837. током продора куге, и садејство са локалним органима власти на подручјима захваћених кужном заразом завређују посебну пажњу. Приоритетно је било осигурати јужни и југоисточни део граница и територије кнежевине која је била угрожена јер је зараза продирала са простора Османског царства. Куга је продрла преко Алексиначког карантина јула 1837. и захватила вароши Јагодину, Ражањ и Параћин, пренела се на села Ћићевац, Радошевац, Варош и Пардик чиме је изазивала озбиљну претњу ширења на остале територије кнежевине. Строгим санитетским мерама које су спроведене током трајања епидемије у зараженим местима у којима су такође били заведени карантини, епидемија куге је била заустављана до краја 1837.