ДИСКУРС МРЖЊЕ ПРЕМА СЕЛУ И СЕЉАКУ У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ И СРПСКОЈ (НЕО)КОМУНИСТИЧКОЈ ИДЕОЛОГИЈИ: ОД ОТКУПА И „ПАСТИРСКОГ“ РОКА ДО КЊИГЕ О МИЛУТИНУ

Сажетак

Предмет истраживања је диксурс презира и мржње у српском академском и јавном дискурсу усмерен према селу. Аутор покушава да направи једну скицу историје таквог дискурса који се код нас репродукује скоро век и по. Он углавном функционише на основу примитивних идеолошких дистинкција као што су отвореност- затвореност, митски ирационализам-рационализам, Балкан-европејство, и у новије време блато-асфалт, а своде се на основу опозицију село-град. Аутор даје преглед који се пружа од Скерлића преко комуниста и откупа, дискурса о паланци, до напада на Поповићеву Књигу о Милутину и примера са чобанским роком и „турбо-фолком“. Истиче се да овај и даље доминатни дискурс води пропадању села као прехрамбене и демографске базе опстанка српског народа, чиме се угрожава и основна демографска безбедност иопстанак ове државе.