Сажетак
Једнострана представа Александра III Македонског као оријенталног деспота утицала је и на разне интерпретације по питању његовог односа према религији. Постављала се занимљива дилема да ли је највећи освајач старог вијека остао привржен традиционалној хеленској религији или је све уочљивија промјена у његовом понашању и начину владавине утицала и на прихватање страних божанстава из различитих области покореног Персијског царства. Употреба наративних, нумизматичких и епиграфских извора наговјештава одговор на недоумицу. Александар је до краја живота одржао побожност и искрено поштовање грчких богова. Указивао је почасти цијелом олимпијском пантеону, али и осталим божанствима и херојима из хеленске традиције и митологије. Примјери усвајања страних религија и култова, попут оних у Египту или Вавилону, били су политички мотивисани. Државни интереси су наметали такав став да би нови владар свијета и кроз вјеру легитимисао свој положај. Александрови богови заштитници су увијек остали грчки, а тек је хеленистичко доба донијело право мијешање великих цивилизација и различитих религијских система.

