ДОКУМЕНТИ O ОСМАНСКОМ ОСВАЈАЊУ НИША 1690. ГОДИНЕ

Сажетак

Поход Мерзифонлу Кара Мустафа Паше на Беч 1683. године означио је почетак великог ратног сукоба Османске државе са Хабзбуршком монархијом у који су се 1684. године, на страни Хабзбурга укључиле Млетачка Република и Пољаци у Подолији, а 1686. године и Русија. Од почетка рата до 1689. године, Османлије су изгубиле велики дио територије, укључујући и два важна стратешка и административна центра, Будим и Београд. Хабзбуршкој војсци је на освојеној територији помоћ пружао и народ који је устанцима успоравао и онемогућавао кретање османске војске. Уз помоћ устаника, хабзбуршка војска је током 1689. године наставила напредовање ка југу, те је под командом Лудвига Баденског у мјесецу септембру заузела Ниш, а у мјесецу октобру је освојен и Видин. Како би зауставио даље хабзбуршко напредовање, султан Сулејман II је крајем 1689. године за великог везира именовао Мустафа Пашу Ћуприлића, који је реформама покушао побољшати стање у османским војним редовима. Мустафа Паша је 1690. године организовао војни поход, током којег је прво успио повратити Пирот и Белу Паланку, а затим се на удару нашао Ниш, којим су Османлије поново завладале већ у септембру 1690. године. Циљ овог рада је да се анализирају архивски документи из Архива Предсједништва владе у Истанбулукоји се односе на османско освајање Ниша 1690. године, те да се на основу ових докумената утврди на који начин су се Османлије спремале за опсаду и освајање града и које је мјере османска власт предузела непосредно након освајања Ниша како би учврстила своју власт и спријечила отпор и подизање побуна.