Сажетак
Палата индустријалца Милана Поповића Тонкића заузима истакнуто место у градитељском наслеђу Лесковца. Реализована је 1937. године у виду монументалне угловнице мешовите стамбено-пословне намене, од стране београдског архитекте Мише Манојловића. Након више деценија од последњих историографских доприноса, неопходно је ревидирање постојећих тумачења и спровођење нових анализа о стилском склопу фасаде, појединачним детаљима, унутрашњем простору, специфичном међуодносу пројектанта са наручиоцем, питањима заштите и интервенција реконструкције услед промене власништва. Отуд ово истраживање има за циљ да контекстуализује палату Поповић Тонкић у феноменолошке и стилске аспекте српске стамбене архитектуре међуратног раздобља.

